Grga se ujutro javlja, prvo kaj ga pitam - idemo lupit neš? Iste večeri pičimo za Logorsku. Pred nama je noćni hike do Koče na Klemenči jami. Žicam Grgu da još malo opreme ugura u svoj ruksak jer sam spekla pladanj crumbla s umakom od malina koji ide gore s nama za doručak.
Brza kava ujutro i gas. Start pol6, u 7 ulazimo u smer. Soliramo prvi cug, ispred drugog imam poduku o vezanju štrika na „ledenjački način“ kaj bi značilo da lupamo sve u paralelki. Lepa penja, prvu detaljnu vodim jer znam da bu gornje on. Trbuh, pa ploča. Protočno dolazimo do prečki. Preuzima Grga detaljne. Sav fokus na tome da stepemo dobro orijentaciju, kaj nam i ide. Pred nama su stometarne prečke. On koji obožava prečke i ja koja ih ne volim, dobar ying yang. Rokamo ih dost protočno i opušteno. Kaj sreća, kaj fokus, ali pogađamo svako sidrište i svaki zavoj za drugu stranu prečke. Grga je projuril kroz sve detaljne, ja jurim za njim. Ima par scary momenta kak god okrenul, ima i fakat vizualno brutalno lijepih dijelova prečke. Recimo nakon štandiranja iz špilje u kojoj je štand. Ima nakon detaljnih još par bolderaških trbuha koji nas iznenade u lakšim cugovima. Jedan doduše nisam slobodno prošla, jako kreativno sam stehničarila. Zadnji cugovi postaju sve više krušljivi kaj možda malo usporava stvar. Izlaz idemo desnom varijantom kroz trbuh, kamin pa još jedan trbuh. Uglavnom smer se sastoji od jako lepog penjanja s detaljima koji su par gibova. Fino poklinano na detaljima, ostalo klasik Alpski. Ne zvuči strašno, al ima bome posla! Grga sve zihra polulađarcem, penje s čikom v ustima večinski dio smera jer nema se vremena za pauze i prtljanje s spravicama. Paralelka dodatno daje dojam da je sve ubrzano. Spajamo nešt sitno kaj možemo. Stvarnu dužinu smera naznamo. Tak da bila je ovo divlja ali fokusirana penja. 8 sati nam je trebalo. 2h do doma, radler pa do auta jos 40min. Između 18 i 19 završava naša pustolovina. Matek nam kasnije veli da alpinsti polažu ispit na tom smeru čime naš osmijeh postaje još malo veći. Nismo stigli puno slikati, ali stavimo van sliku smera da vidite da je smer fakat interesantan. Još samo ima smisla reći da je Ojstrica zbilja moćna stena.
Da zaključim, smer je pravi bombonček za hrabre.
Grga skidam kapu, Matek arigato!
Do iduće pustolovine, velika Alpska pusa!
Sandrić
Pogled na stijenu
Sandra uživa u prečkanju
alpska sreća u detalju
špiljska namiguša
kamen u kaminu na izlazu iz smjera
sendvičarenje na vrhu s premium pogledom
vani smo!